U starini je bilo, a ponegdje i danas, pojave i običaja uklanjanja starih osoba kad oslabe i onemoćaju. Naročito je to bilo kod nomada, kod kojih stariji ne mogu da izdrže naporan tempo kretanja. Naime, u klasična vremena na ostrvu Kikladi, kako bilježi Strabon, važilo je pravilo da osobe koje pređu 60 godina ispiju otrov. Kod Rimljana je kasnije kružila uzrečica da oko šezdesete stari treba da skaču s mosta u Tibar (to se govorilo kao izreka "seksagenarii de ponte"). Po Herodotu, skitski Masageti su klali svoje stare pa čak i jeli njihovo meso. Prusi su ih vješali, Šveđani bacali s litica, stari Belgijanci spaljivali, a nekadašnji Persijanci bacali psima. Za davnašnje stanovnike Sardinije navodi se da su svoje starce dovodili do iskopanog groba da bi ih tu, na ivici rake, tresnuli cjepanicom po glavi i oborili u grob.
5 comments:
Takav obicaj je postojao i u istocnoj Srbiji i zvao se lapot.
u lapotu su bolesne i nemoćne stare ubijali tako što su im stavljali pogaču na glavu a onda ih po istoj udarili velikim maljem. tako su mogli da kažu da ih je ustvari pogača ubila. taj običaj je i prikazan u jednom starom domaćem filmu!
jeste jeste
Zar nije lapot ono kad ubije muz zenu zbog neverstva.Isti princip,pogaca i malj.
I to je koliko znam dugo bio obicaj u Crnoj Gori.
bilo je toga i u nas u dalmatinskoj zagori...odatle se za starce koji dugo i zdravo žive kaže da im nema smrti bez sikire. ho ho
Objavi komentar